ZNAM.. Zoran Radosavljević

U vinu pored istine leže teška sećanja, izgubljene nade, pokvareni kompasi,neobuzdane emocije, neispunjene želje i teške noći..Tvoj glas je moj kompas u ovom neistraženom delu ludila..Dođi da ti pravim hurmašice..i da te tako musavu ljubim...Znam da češ doć čim nadješ minuta da prićamo celu noć..Pod kapcima zvezdane prašine, na trepavicama zaspali svemiri, nadomak usana diše toplina juga, a u duši ćuti Trebišnica..Neka imena sam zaboravio ali se još uvek sečam dobrih ljudi i njihovog lica..Ljubio bih ti sve nemire u duši grleći te pod nebom našeg Trebinja..Ne želimo da bežimo od stvarnosti..nama nije potrebno vreme već nam fali jednostavnosti..Mogu da živim sa tobom život samo na vodi i hlebu...mnogo puta su nam slomili srce,da niko više i ne razume pukotine na našem nebu..Naša srca će da traju ..samo mi reci koliko još noći do onih u tvome zagrljaju..Nadam se da mi je dokle se rasteže moj pogled konačna granica..da dočekam starost.sa njom uz koju ću dušu ispustit kad mi dodje završna stanica..Sad se vratih malo u realnost ...san svakog sna je da postane stvarnost..Uspavam nemir u mislima..prokrvare tišine...iscure demoni..Djavo pokušava da me smota..ne može mi ništa našao sam svoju ljubav do kraja života..Izgrižene usne su skladište izgubljenih nerava...ne brini se dušo neću skočiti sa litice zaborava..dobro se još držim..

Bosna i Hercegovina