OMILJENI PISAC.. Azina Sečivanović

 

Sedela sam
u školskoj klupi.
Bila sam peti razred.
Neko je zakucao na vrata učionice.
Razredna je rekla:
- Slobodno! -
Vrata je otvorio direktor škole
i uveo meni dragu osobu.
Ustali smo i pozdravili je.
Prepoznala sam je,
obradovala joj se.
Bila je tako krhka,
sićušna,
veselog pogleda.
Pozdravila nas je rečima:
- Dobar dan deco moja,
došla sam, eto, malo,
da pričam sa vama. -

I pričali smo
i recitovali njene pesme:
- Strepnja,
- Čežnja,
- Krvava bajka,
- Tražim pomilovanje...

Recitovali smo i naše pesme,
ja onu moju do tada jedinu:
- Proleće -

Kad je odlazila,
uhvatila me je za ruku i rekla:
- Budi to što jesi
najbolja si kad si svoja!!! -

Laganim korakom, izlazila je iz učionice
okrenuvši se prema nama,
osmehnula se
naša draga,
nezaboravljena
Desanka Maksimović.

Autor/Azina Sečivanović
(Azina Mušović)
24.07.2021.