РАЗГОВОР СА ТАГОРОМ.. Радмила Милојевић

 

ТАГОР:
Чекам да употребим најдрагоценије речи,
Што имам за те, али се  не усуђујем,
Страхујући да ми се  неће вратити истом мером
ПЕСНИК:
Неверни осмех сија ти лицем,
Као да мислиш да верујем  још у бајке,
Звучним именима, хвалиш се,
Што прођоше ти кроз живот,
Авантуре су ти животна прича,
Ни не примећујеш колико телу и души
Задајеш ми бола,
Очи ти искричаво сјаје
Олако дајеш свог срца тајне,
Машти си широко отворио врата исањаних снова,
Не осећаш Пандорина кутија се отвара,
Духови прошлости увек следе те.
Одкључао си семе маште и неверног срца свог,
Прича тече ли тече,
Осетила сам сву моћ твојих дражи
И била спремна поклонити и срце
Чезнем да употребим, најдрагоценије речи,
Што имам за те, али не усуђујем се
Страхујући да ми се неће вратити истом мером,
Жене, љубав њихову, доживљаваш као
Своје одбачене, прерасле играчке.
Аутор:
Радмила Милојевић - Параћин
Из самосталне збирке поезије :
,, Река успомена,,
Рецезент :
проф. др. Миодраг Д Игњатовић - књижевник