KASNO.. Zoran Radosavljević

 

SVETLO JUTRO...RAZDANILO SE NAD LEOTAREM..SUNCE SMEŠAK BACI TREBINJU..ovde je uvek topline bilo u izobilju.. toplina je i ono kad zavaljen u fotelji čitam stihove Majakovskog dok je ona u blizini jedem maline i zaljubljujem se iznova u njegove tišine..Kad bih mogao Munku da vrisnem u lice i rasteram sve te njegove praznine..da ga obojim dosta mi je njegove crnine..A kad se nad mojim gradom spusti tama...samo glas Đonija Štulića kao bensedin i ostale radosti kišnih dana.. I priče o tome kako na tamo nekim drumovima i ulicama fali zvuk baš mojih koraka...kako nedostajem po planinskim,i seoskim livadama , kako mi nedostaje miris brvnara i baraka... Neka je ludo, strastveno, nežno, Kejvovski tužno i mirno, neka je u rečima, delima, dodirima, neka je nestvarno, da se zapitam da li se zaista dešava, neka je takva ljubav da i poezija utihne ...ili je sve to iluzija ,pa kad život prodje ,,,godinama samo odmahne..Ili ono čuveno Arsenovo.....
"Mi smo bili na početku
istim vinom opijeni
i kad si išla krivim putem
sve te je vodilo k meni."
A kad te takva ljubav napadne,neumoljiva je kao dosadni svrab...Nikad te nisu lomili hrabri,nego oni na koje si slab..da ne bi došlo do nesporazuma.. Gorka kafa, Munkova "Melanholija" i trčanje po ivici razuma..Treba samo da se pomirite sa sobom...sa svojim ograničenim morama..sa staračkim borama..sa životnim belilom i svojim prosečnim ludilom..Sve u životu uradiste slasno... I dodje uvek taj dan kad se zapitate ko vas je zaista voleo u životu. Ali kasno...

Bosna i Hercegovina