LJUBAVI.. Zoran Radosavljević

 

Ne znam dali ovi nebeski znaci nešto znaće...ali ova kiša pada kao da bog plaće..Samo je ona znala da mi pomogne da nosim breme..od kada je nema stali su sati,stalo je vreme.. Kad ti zima miriše na nekoga koga više nemaš, pa kad pahuljice padaju po tebi, a ti šetaš sam, e to je zima i oko tebe i u tebi..Šta mi vredi da se ljutim i češem po nosu.. Negde daleko zalutali su moji prsti ,u tvoju kosu..Sečam se svakog obečanja... A te oči, uragan osečanja.Bacim ponekad pogled trebinjskom dolinom... Ima pesama koje plaću umesto tebe a ti samo stojiš nem i nemočan pred tom veličinom... Kada ljubim i glavu izgubim i sav se sludim ...i kompas gubim,ma..divno je i ako,tako je...Dok u duši nešto kida,grebe...i dlanovi mi mirišu na tebe..Onda stanem i razmislim na čas..i zauvek si ono Mikino niko te nije želio kao ja nočas..Sklupčan sedim u plafon gledam treptaje brojim... Jesen me uvek iznenadi. U svakom treptaju sklupča se stih i čeka da mu pesmu skrojim.,,i ne tražim nešto noćima,,jedine zvezde koje razumem i gledam to su one u njenim očima.. I nije bitno što je oko tebe jesen dok u očima čuvaš proleće.A moje proleće si ti...moja ljubavi..

Bosna i Hercegovina