MUŠKO SRCE.. Zoran Radosavljević

 

Pre jedne godine i neki mesec.šetali smo pored naše reke,našim starim krajem,prošli pored škole gde smo išli.Od tada često idem tuda,pričam sa tobom i držim te za ruku,mada te samo ja vidim. I mogu da vam kažem, neke uspomene imaju ukus i miris....Samo tvoje rame za pod glavu, prostrano kao letnja noć i toplo kao vetar sa Trebišnice, je dovoljno da osetim sve na sve moguće načine.. Svi šavovi na srcu pucaju na reći...što te nema.. Sve nekako bez tebe čudno izgleda...Život je kad očekuješ samo malo topline,a udariš u stenu satkanu od leda... Muško je srce,ko bajka neka,kada te prigrli i zavoli,meko te ušuška,da te nikada ništa ne zaboli...Muško srce je kao bajka ,kada iskreno voli... Volim kad mi Trebinje miriše na tebe..Pred tvojim bićem čak bi i Sartr ostao nem,a ja baš zbog toga te volim..Trebinje vračaj mi to naše vreme..naše male tišine u Kršu i kraj Treče osnovne.iza bolnice i u mokrim dolovima..Vračaj mi one šetnje i ljubljenja do neiznemoglosti..Kao što reće Remark ..na zapadu ništa novo..a ja smišljam neko slovo..tvoji poljupci su bluz za ove tišine na mojoj koži..ali upamti ako si ti na kraju ovog čekanja, onda čekanje potpuno ima smisla..Postoje delovi mojih misli koji i dalje nose tvoj miris vrata i kose.zamišljajući po pesku tvoje noge bose..postoje misli a postojiš ti ..ti ih bojiš..Ja sam od onih ljudi..koji pokažu toplinu, nježnost, radost. Daju ti osmeh podrške i onaj zaverenički, kao zavet ćutanja. Ali koriste osmeh i za prigušiti bes, sakriti tugu i pokazati zube neprijatelju...ja sam od takvih ljudi e moj prijatelju..Nisu mi nikakve šanse i nikakvi izgledi..mada mi se sada kradu njeni loše sakriveni čeznjivi pogledi...Život nije uvek sjajan i blistav..svako na svoj naćin živi mrtav..Vremenom naućiš da svakome sve dozvoliš.. Vremenom naučiš da budeš srećan zato što voliš...Šta ćeš sve u životu da doživiš... Sve se preživi, samo što ostaneš sa manje snage i manje volje da živiš.

Bosna i Hercegovina