DAJTE MI.. Zoran Radosavljević

 

Samo mi dajte Džejn Ostin, Virdžiniju Vulf, Hemingveja ili Ficdžeralda i šolju kafe u kišnom danu. Ne tražim puno....Hemingvej je za svaki problem ili životnu prepreku..bio je nepresušni izvor inspiracije u jednom čoveku...Moje misli su pune tebe... Moja jesen su mandarine, žute aleje, šuškanje pod nogama, zaboravljeni kišobrani, prsti crni od kestenja i ćebe...Preduge su noči kad se minuti mislima broje..moje misli više nisu moje...one su tvoje...Čekaju te tvoje ruže jesu osušene ,ali u vazi su okačene... Stvaramo uspomene. Predivne. Nežne. Otkačene...Čutim dok razmišljam o tebi..prelepe miline.. Iskrene reći traže velike tišine....Srce u trenu utrne... Skopim oči i poverujem da si kraj mene, kao pre...u tvom zagrljaju lepše je i od raja... Jedvačekanje tvoga zagrljaja.. Kada odveže kosu, osmehne se i pogleda me onim njenim očima svaki nerv u meni se pokrene i voli. Sve više.Ma šta čekaš dolazi više....ubiše me ove Trebinjske kiše..nebo mi oboji...fale mi poljubci tvoji..U ovim hladnim noćima se polako gušim i gubim..pa se onda setim i volim onaj tvoj osmeh dok te ljubim.. kako mi se sedi pokraj reke i tvoji prsti u mojima. tišina da nas uzme...i ljubimo se.. Češkaš me usnama..maštu mi golicaš.. Smiruje me što postojiš. Ali izuzetno uznemirava što nisi tu...u mom naručju..I gle čuda...samo malo tvoga mirisa i desi se požuda.. Napokon mogu da udahnem mirno, punim plućima. I udahnuo sam najlepši na svetu miris..Moja ljubav mi miriše na iris...Kako želim da me tvoje ruke miluju...uspavane želje na jagodicama prstiju..Ne plašim se što svakim danom dobijam novu boru...dok te osečam kako ulaziš u svaku moju poru.. Daj da ti tvoje prste provučem kroz svoju kosu, jedan san mi se, davno, u nju umrsio...pa daljine prelivam vinom da lakše prebrodim noć.. Usne modre od vina su poseban osečaj nežnosti.,,pijem a tako mi treba tvoje bliskosti..

Bosna i Hercegovina