TIŠINA.. Zoran Radosavljević

 

Tisina tuge je u dubini pogleda moga...zatvorila  vrata nadi...pare nikada nisu coveka napravile covekom..Zivot nije stvar da se njime trguje...zabole druge zasto nam srce tuguje...Voleti znaci ziveti,a ziveti treba znati voleti...Voljeti boema...pjesnika s dušom...skitnicu sa srcem .Sto po stihovima skita...godinama,tragovima,stopama u snijegu...suzom u oku...to mozes samo ti i zato beskrajno hvala ti..Lutanja izgubljenih pogleda..zaustavljenih dodira..previranja--boli i smeha--Tugo danas od mene idi..mene voli  neko godinama daleko..Mene voli koja ume oluje da dize..koja ume da kroti reke..koja  kad mi je najteze uvek stize..cije oci volim iako su daleke..Koja ume dan purpurom da oboji..koja noc od zvezda krade..koja moje srce osvoji ..cije usne mi svasta rade..Zivot pise ponekad tezinom olova i mirisom jorgovana..udara kao cekic o slepocnicu i unistava lepotu moguceg..a tvoja i moja snaga je u tome...sto u tome lavirintu samo nama znanom crpimo snagu nemoguceg i nalazimo lepotu naseg trajanja...

Bosna i Hercegovina