PIŠEM ŽIVOTU... Amb.Prf. Sadija Rašljanin

Znam,
ti misliš
da samo
o tebi pišem.
Ne, ja samo
o životu pišem
onom prošlom,
ovom što gazim
i onom sto ću pregaziti,
...dokle ću stići...
...neznam...
Možda samo
pola puta pregazim,
pa zastanem
i nastavim dalje.
Jednog dana
doći ću do kraja.

Sve dok nade ima
boriću se sama,
da pregazim
sve prepreke,
ništa mi lako
biti neće,
...BORBA je,
moje drugo ime.

Pisaću pesme
...o plesu...
pod vedrim nebom,
...o kiši...
koja je udarala
po mom licu.
...o osmehu...
rujnih zora.
...o pesmi...
pticjeg poja,
i svim noćima
našeg razgovora,
smeha, duša sretnih,
...nemuštih želja
srca naših.
...o žestokim raspravama
sve je to deo života.

Ostaviću,
sve tajnje,
moje i tvoje
u srcu zaključane.
Što mora
svako da zna,
kolika je bila
naša ljubav velika.

Ja znam
da ću moliti,
svaki izlazak sunca,
da pomiluje
tvoje lice,
noć da sakrije
sve tvoje boli.
...izvoru moje sreće
moliću sve gorske vile
da te cuvaju,
kad ja odem.

Ako dodješ,
da vidiš gde ti
večno spavam,
ti pomiluj,
i poljubi
moje ime isklesano
u kamenu.
Ponesi dve čaše vina,
da nazdravimo
kao nekad,
i nezaboravi,
da pustiš
našu sonatu,
koju smo
toliko puta slušali.

Nemoj da pustiš
nijednu suzu.
Hoću da te vidim
i da se smejem sa tobom
...slušajući...
...otkucaje ...
davno prekinute ljubavi.

Germany