UTJEHA… Jusuf Vejzović-Juka

 

Tiho nestaje sunca

Iza zlatasti brežuljaka;

Lagano se spuštaš,

Pružaš po zemlji

Koliko si duga.

Tijelo mi počinje drhtat,

Dušu hvata tuga;

Znam da si ista,

A opet kao neka druga.

Čvrstim prstima stežem

Sreću tuge svoje,

Slušam huk sove,

Usnuli cvrkut ptica,

Monoton kreket žaba

I snažno hrkanje

Cvrčka dok spava.

Slušam kako je mehka

Poda mnom trava,

Ti jesi sa mnom

A opet tako sama.

Država: Bosna i Hercegovina 

Grad: Tuzla, 22. 6. 2026. godina