NAJVIŠE NA SVETU.. Zoran Radosavljevic

 

MILA MOJA ...NE ŽURI....PUSTI DA PRONADJEMO SEBE...NEMOJ OD MENE OČEKIVATI...ONO ŠTO TI NE MOGU DATI....ONO ŠTO TI MOGU DATI TO JE DUŠA I SRCE...A TO IMAŠ VEĆ ODAVNO....ZNAŠ DA MI TEČEŠ VENAMA..PITAM SE DALI JE TO DOVOLJNO...DA SE POBEDE SVE CRNE SLUTNJE...ODAVNO SI ZALUTALA U MOJ SVET...NIKAD NISI IZLAZILA IZ NJEGA...SAMO SMO PONEKAD PREMORENI...OD SAMOĆE I TAME OKO NAS...PONEKAD NEMAM ŽELJU DA SE BORIM ZA SEBE...U TOME SE GUBI MOGUČNOST SAGLEDAVANJA SVEGA REALNOG....PONEKAD MISLIM DA SE ŽIVOTOM IGRAM...A NIKOG NEMA DA ME ZAUSTAVI...NE ZNAM...ŽELIŠ DA TI OBEČAM DODIR...A DA LI SI TI SPREMNA DA GA DARUJEŠ MENI...ŽELIM TE OSETITI...EMOTIVNO PROŽIVITI....ŽELIM DRHTATI KAD TE VIDIM....A ŠTA ĆE SE DESITI NE ZNAM...PUSTIMO DA SUSRET ODRADI SVOJE....DA POLETIMO JEDNO DRUGOM U ZAGRLJAJ AKO TO ISTINSKI ŽELIŠ...JA ŽELIM..SAMO SAM UMORAN OD SANJANJA...UMORAN OD MAŠTANJA...UMORAN OD ŽIVOTA...ZAPAMTI JEDNO ŠTA GOD MISLILA O MENI ..UPAMTI VOLIM TE NAJVIŠE NA SVETU...