PUT OKO SVETA.. Zoran Radosavljevic

Ne volim hladnu kahvu,kao ni reku Lahvu..hladna je..iako ima prelepe predele tamo gde je Dnjepar..tim šumama bi šetali kao zaljubljeni par..Išli bi tamo gde je hladni mir..prelepi Sibir..o kojem je Dostojevski pisao,što bi ga opisivao ako nije lep, nema smisao..pa malo do Finske i severnog pola..da se smrzavamo do bola..u jednom časku doleteli bi na Aljasku.
A onda bi te vodio moja mala do prelepog Portugala..Smešili bi se novoj zori u pokrajini Azori..Ako bih ja biro,,odveo bih te do portugalske Venecije grada Aveiro ..ili gde ima prelepih kuća i zgrada do Ponta Delgada.preko Španije do Italije.poezija.nežnosti.vino.lepote Toskane,recitovao bih ti pesme dok ne svane..Glavni grad Firenca,prelep,a ne nije kao naša voda sa studenca..do grada Lucca grada opere i maslina..prelepoga vina..najlepših nota i valcera..prelepih palmi i čudnih pelcera..Pa morem do grada duge,,gondola i trga Marka Pola..Venecije..kažu Venecija leći sve..bolove za zaljubljene..Našli bi tamo neku kuću u zabitom bespuću i ljubili se..Pili vino i prosipali se po bluzama..ušuškani da šapućemo jedno drugom neke događaje koje nikome ranije nismo ispričali i ljubimo u pauzama...E moja mala samo kad bi znala ..koliko lepih gradova u svetu ima..i sa tobom išao bih svima..Sa tobom svugde mi je dom...bio na Crvenom trgu ili pred kineskim zidom..dom je tamo gde si ti..moja ljubavi..Sve dok čovek čeka nada se srečnim krajem..samo neka ova nedostajanja završe sa tvojim zagrljajem..Ljubav nije greh..sve je nekako lepo kao iskren dečiji osmeh.. Od života nek' ostanu nasmejani ljudi, prazne flaše, mir u duši, ispunjeni pasoši, potrošene putne karte i slike okeana..od života neka nam ostanu divni trenuci kad budemo sedili u četri zida našeg stana..od života ne želim u glavi da slušam Bogorodične crkve zvona... Od života želim samo ljude čiji zagrljaji mirišu na dom, na ponoćne nežnosti, ušećerene jabuke i zvuke saksofona...i da ne bi sve bilo bez veze,,,imali bi naš vinograd i gajili Sanđioveze..