LUDI PESNIK.. Zoran Radosavljevic

 

 

Želja i čežnja..žive u svakoj mojoj pesmi.uzdišu u svakoj napisanoj reći..Ja sam buntovnik..želim samo malo nežnosti i mira.. da me samo tvoja ruka dira u našem kutku svemira...Suprotnosti su sušte..sve rešava jedan trenutak spajanja,koji postaje večnost...poljubci neka pljušte..Jedno u jedno zauvek..ljubav nema granica..Za to ne marim ja..to su samo kapi našeg vremena... moji snovi,moji nemiri..u stomaku razigrani leptiri..Bujica raznih želja..sreće i straha ,čežnje i htenja...Misli su mi košmar...košmar mi je život...Tako daleko izgleda savršenstvo...mnogo pitanja malo odgovora..dali čovek treba da doživi to blaženstvo...ili ne oko toga nema spora...Kad se zid izmedju njih sruši.. možda bi savršenstvo što se ispod maske krije...nestalo-....Videću to kad srce  počne da me guši.....kad sa radom bude prestalo...Kad moja patika skitaljka.. počne da me žulja...kad se izliju  istine i zbilje kao  nakupine mulja.....kad nerazumevanje ...strah i čežnja,snagu ubiju...ostaje samo bol i nada što se guši..Tad drugi pogled od tebe kriju..dok ti suza iz oka ne presuši...Neka svaka slutnja pada i neka bledi prostranstva bela..neka vene cvet kad se pesnik oslobadja tela...   ZA MENE REKOŠE LUDI PESNIK..