NEMA VIŠE.. Bajram Bajro Neljković

 

Nema više kao nekad ni mahala ni avlija.
Nema više šadrvana teških halki i kapija .
Nema više ni kaldrme, ćepenaka i bunara,
Nema davno nestadoše, ta vremena dobra stara.

Nema više anterija ni jeleka ni nanula,
Nema šiša u avliji i vatra se uduhnula.
Nema više muhabeta , razgovora nestalo,
Imal išta a da valja još da nam je ostalo.

Nekada su kraj ognjišta provodile noći se,
Imalo se nije mnogo bjehu teške godine.
Razgovori vodili se do sabaha i duže,
Nije bilo ljubomore ,ostajali da se druže.

Nema više onih sjela na kojim se pjevalo.
I na njima harmonike i toga je nestalo.
Nema cura i momaka kraj bunara ašika,
Ta vremena nestadoše u nepovrat zavjeka.

Sad su došla vremena nam moderna.
Niko nema više za drugoga vremena.
Dan za danom život ide i godine prolaze,
Prijatelji jedan drugom više i ne dolaze.

Volio bih kad bi moglo, sve u pjesmu staviti.
Al nemože preskočit ću pa ću onda žaliti.
Zato nekad u prošlosti sjećanja me vraćaju,
Uspomene iz tih dana zaboravu još se ne daju.

Autor
Bajram Bajro Neljković