PRODJE LETO.. Zoran Radosavljević

 

Prođe leto,odoše svi koji mi nešto znaće...Nema više ni Šukija da svira,a kad svira u rukama,mu gitara plače..A Bajro kad zapeva puca stena..kao gromovi nebeski,takvih više nema..Sa Krša vide se krstovi katolićke i pravoslavne,vide se i đamije minareti..kad spoznaš da ti prijatelja ovde nema lakše je mreti.. Na kraju svih krajeva, kad utihne sve, kad dođe smiraj, kad me ne bude.....Ostaće neko na nas lepo sečanje..Shvatiće da nije bitno da li te zovu kume,brate,paša ili aga..umirem,ali umreti ne mogu jebi ga...I sad kad ste svi otišli i kad su zatvorena vaša vrata..i ako mi zatreba pomoć,nema je ni od komšije ni od kuma ni od brata..Dok mi sitne duše stavljaju kanap oko vrata...pisaću o vama lepoj raji ,pisaću njima iz inata..Gde je sada moja trša iz Krša...kako mi sad fale te kose plave moje male iz Trebinjske mahale...Gradom idu curice,nose kratke suknjice..nisu ti ni do kolena moja kraljice...Kad se pogase kamere,zabole me ako mi zamere,što sam se družio sa tobom Amere...Iako ste daleko meni ste blizu..drago mi je što poznajem gospodina Izu..Ovog leta upoznah i jednu divnu ženu ,koja da izda knjigu sanja.a ta dobra žena zove se Zupćević Tanja..gde god da odem i gde god da sednem istina je živa...da sedne samnom ne stidi se i Eši Riva...Zajebano je na ovom svetu opstati..kao u besanoj noć bez cigara ostati..Ja vam svima pozdrave šaljem po Trebinjskom talasu.. Kategorički odbijam da se stopim u ovu besciljnu i bezličnu masu.A šta tebi reći moj grade na kraju ove balade...volim ja tvoje zagrljaje ali fali mi zagrljaj moje Senade...


Bosna i Hercegovina