Vavilonska pesma.. Refik Martinović

 

Zatvaram oči
da otopim snegove
koji boluju na prvim zracima sunca
i čekaću jutra da oteraju
umorne zimske noći
da crtam žute maslačke
koji se otvaraju
odlaskom izgubljene tame
i prvu pticu
koja je do zore plakala
tražeći izgubljeno jato
i čekala otvoreni prozor
da daruje ljubav
zagrljajem galaksije
koju nosi na krilima
da pravi ljudima avlije.

Zatvaram oči
da otključam
 zarobljeno nebo
da ga okitim zvezdama
koje su dugo spavale u tami
da dozovem ugašeno sunce
da promoli glavu
i obasja sve usnule senke
da se rodi Ljubav
dok neimari Vavilona
sa vrhova svojih kula
ne otpočnu pevati
svoju pesmu života
koja će raniti sve načete Duše
"Ne razumem te..".